Valjevo zagađenije od Pekinga

0
51
FOTO: PREDRAG VUJANAC / RAS SRBIJA

Jedan od inicijatora akcije “Da Valjevo prodiše” Andrija Petrović izjavio je da je taj grad danima bio zagađeniji od Pekinga. Petrović je za televiziju N1 rekao da je inicijativa nastala jednostavno.

Šta se nalazi duboko unutar radioaktivnih ruševina Černobila?

“Moje ćerke su me pitale zašto ne možemo da otvorimo prozor popodne, ja nisam znao šta da im kažem. Rekao sam im da postoje čike i tete koje o tome treba da vode računa. Bila je ideja da stavimo hirurške maske na spomenike u gradu, odveo sam suprugu i ćerke i stavili smo maske na spomenike u parku, akcija se potpom nastavila, ljudima se dopalo”, kaže on.

Dodaje da su potom pozvali ljude da dođu i okače maske na sve spomenike u gradu.

“Nismo skrnavili nijedan, spomenici ostaju neoštećeni, poruka ostaje jasna”, kaže on.

BESPLATAN PREVOZ u još jednom gradu u Srbiji

Ističe da ima ljudi u lokalnoj samoupravi koji su zainteresovani da se problem zagađenja vazduha u Valjevu reši.

“Ali, kakvu god kritiku da uputite, vladajuća koalicija misli da je to politička kritika, a nije. Ovaj problem postoji odavno. Od 2012. godine imamo precizno merenje aerozagađenja u gradu. Rezultati koje imamo su porazni. Danima zaredom smo zagađeniji od Pekinga. Valjevo je u kotlini, malo smo u rupi, nema dovoljno vetra, ali ne možemo od Pekinga da budemo zagađeniji”, kaže on.

Kaže da su glavni izvor zagađenja aerozagađivači i individualna ložišta, neki komercijalni objekti koji se i dalje greju na mazut i ugalj.

1. januar – primena novih poreskih propisa

“Imali smo opštu bolnicu u Valjevu koja je pet godina bila priključena na toplanu, ali se grejala na ugalj. Najzad je prešla na grejanje na valjevsku toplanu”, kaže Petrović.

On misli da je jedino rešenje za aerozagađenje u gradu priključenje na toplanu, međutim, priključak košta oko 2.000 evra, što je, kako kaže, ozbiljan trošak za mnoga domaćinstva.

Istakao je da je u pripremi nova izložba, te je zamolio sve zainteresovane da uslikaju selfi sa hirurškom maskom i da pošalju na mejl inicijative.

“Sledeći korak je da odemo u gradsko komunalno preduzeće, da tražimo od njih gde možemo da sadimo drveće, na kojoj parceli, koje drveće, sve neka nam kažu, a mi ćemo da finansiramo”, rekao je Petrović.

Profesorka univerziteta Singidunum Svetlana Stanišić rekla je da su velike razlike između lokacija kada govorimo o kvalitetu vazduha.

Istakla je da se procenjuje da u našoj zemlji oko pet do šest hiljada prevremenih smrti godišnje može da se poveže sa lošim kvalitetom vazduha.

“To zagađenje ima i trenutni uticaj na zdravlje, ali i hronični”, rekla je Stanišić.

Rast crnogorske ekonomije

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here