PRIKOČILO NOVO ZAPOŠLjAVANjE: Privrede nastavile rast, tržište rada usporilo

0
490

Privrede Zapadnog Balkana su za godinu dana porasle u proseku 3,9 odsto, oko 1,4 odsto više nego godinu pre. Tržište rada je, međutim, usporilo. Od polovine 2017. do polovine 2018. godine otvoreno je oko 68.000 radnih mesta, nasuprot 231.000 prethodne godine. Eksperti nisu sasvim sigurni šta su pravi razlozi, a jedno od tumačenja je da je – porasla produktivnost radnika.

Posao u MUP-u za članove porodica nastradalih policajaca

Istraživanje Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije pokazuje da je u ovom periodu stopa zaposlenost u zemljama Zapadnog Balkana porasla 1,1 odsto. U Srbiji je zaposlenih 0,5 odsto više.

– Nismo sigurni koji su razlozi slabijeg otvaranja novih radnih mesta – kaže Hermina Vidović, viši ekonomista u Bečkom institutu. – To može da znači veću produktivnost. Neka istraživanja pokazuju i da je za rast zaposlenosti potreban rast bruto domaćeg proizvoda od četiri odsto.

NEZAPOSLENOST NIKAD MANJA u Srbiji, a BDP samo RASTE?

Nezaposlenost je u regionu sa 16,2 pala na 15,3 odsto. Srbija je po ovom parametru nešto bolja – stopa nezaposlenosti je oko 12 odsto. Opšte za sve zemlje je da su se mladi, od 15. do 24. godine, više zapošljavali nego prethodnih godina. Posao su lakše nalazili i visokoobrazovani. Dugoročna nezaposlenost, duža od godinu dana, karakteristika je čitavog regiona. I među njima je najviše radnika u naponu snage, od 25. do 54. godine, sa diplomom srednje škole.

– Značajno je palo učešće neformalno zaposlenih, sive ekonomije, na tržištu rada – istakla je Hermina Vidović. – Ona je rasla jedino u Albaniji i Severnoj Makedoniji. U Srbiji je neformalno zaposlenih 30.000 manje nego godinu pre. Među neformalno zaposlenima je najviše mladih muškaraca, starijih žena i ljudi sa nižim obrazovanjem.

Nemačka sprema rešenje za Kosovo, bez podele i razgraničenja?

Plate zaposlenih na Zapadnom Balkanu su manje nego u Evropskoj uniji. Tako su i nominalni troškovi poreza i doprinosa manji. To ne važi, međutim, kada se oni uporede sa BDP po glavi stanovnika.

– Vrlo su veliki doprinosi za socijalno osiguranje – smatra Gonzalo Rejes, viši stručnjak Svetske banke za socijalnu zaštitu. – Merili smo i poreze na rad. Tri zemlje imaju više poreze. To su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija. Primetili smo i nisku progresivnost poreza. Oni koji primaju najniže plate nisu oslobođeni i plaćaju slične poreze kao i oni sa velikim platama. Zato su oni sa niskim platama u zaostatku na tržištu rada. Potrebna je poreska reforma kako bi se uvela progresivnost.

Za zapošljavanje u Vojvodini 88,8 miliona dinara

MINIMALAC NAJVIŠI U SRPSKOJ

Najveća bruto minimalna zarada u regionu je u Republici Srpskoj – 337 evra. U Federaciji BiH je 311 evra. Sledi Crna Gora, u kojoj najniža zarada poslodavca košta 288 evra. U Srbiji iznosi 285 evra. U Severnoj Makedoniji dostiže 282, a u Albaniji 181 evro.

Hag presudio: RADOVAN KARADŽIĆ OSUĐEN NA DOŽIVOTNU KAZNU ZATVORA!

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here